Formalna morfologija
Formalna morfologija jezika opisuje na koji način se grade različiti oblici reči – u slučaju imenica, zamenica i prideva se radi u deklinaciji, a u slučaju glagola o konjugaciji. U nekim jezicima je građenje veoma jednostavno, npr. u engleskom imenice imaju samo množinu, a pridevi samo komparativ i superlativ. Sa druge strane, morfologija nekih jezika je dosta komplikovanija i jedna reč često može imati na desetine različitih oblika. Npr. u srpskom:
- brat: brata, bratu, brate, bratom, bratu, braća, braće, braći, braćo, braćom, bratovljev, bratovljeva, bratovljevo…
- zdrav: zdravog, zdravom, zdravim, zdrava, zdrave, zdravu, zdraviji, zdravijeg, zdravijem, zdravijih…
- voleti: volim, voliš, voli, volimo, volite, vole, voleo, volela, voleli, voljen, voljeni, voljena, voljene, voljenog…
Bogatu fleksiju, tj. veliki broj različitih oblika, pre svega imaju slovenski jezici, ali sa sličnom pojavom se možemo sresti i među glagolima u romanskim jezicima, npr. u francuskom:
- parler: parle, parles, parlons, parlez, parlent, parlais, parlait, parlions, parliez, parlaient, parlerai, parlé, parlant...
U ruskom jeziku treba povesti računa o povratnim zamenicama, koje se u nekim slučajevima pišu spojeno sa glagolskim oblicima:
- жениться: женюсь, женишься, женится, женись, женилась, женились...
Sličnu pojavu srećemo i u španskom jeziku, u kom se ponekad sa glagolom pišu i lične zamenice:
- poner->ponlo, decir->dime, escuchar->escúchala
Ekstremne primere možemo naći u mađarskom, finskom, estonskom i turskom jeziku, u kojima se reči grade pomoću brojnih sufiksa i nastavaka. Pored dva broja, mađarski prepoznaje i do 25 različitih padeža i dve vrste prisvajanja (koje pripada objektu i koje pripada osobi):
- ház: házak, házat, háznak, házzal, házig, házé, házéi, házaké, házakéi, házamé, házadé, házáé...
Formalni opis građenja reči mora uzeti u obzir i sledeće probleme:
- promene u korenu reči, npr. u srpskom pas->psa, u nemačkom Bruder->Brüder;
- potpunu promenu osnove reči, npr. u engleskom go->went, u nemačkom essen->isst;
- nepravilne glagole, npr. u srpskom biti, hteti;
- povratne glagole u ruskom;
- opisnu komparaciju u engleskom ili poljskom;
- skraćene oblike u francuskom;
- odvojive prefikse u nemačkom;
- spajanje glagolskih oblika i zamenica u španskom;
- razne mogućnosti građenja reči pomoću sufiksa u ugro-finskim jezicima.
Kao osnovni oblik reči (lema) se većinom razume nominativ jednine, npr. akcija. U slučaju glagola je to uglavnom infinitiv, npr. tražiti. Ipak, u nekim jezicima postoje izuzeci. U bugarskom jeziku, na primer, ne postoji infinitiv, već se za osnovni oblik smatra 1. lice jednine. Sa druge strane, mađarski jezik ima infinitiv, ali kao lema se uglavnom koristi 3. lice jednine.
Jezički alati mogu da prikažu ne samo osnovni oblik, već i druge informacije o svakoj reči. To su pre svega vrste reči i uobičajene gramatičke kategorije, npr.:
- padež, broj i rod imenica;
- padež, broj, rod i nivo komparacije prideva;
- lice, broj, način, vreme, vid i rod glagola;
- kategorije zamenica, brojeva, priloga i veznika.